Zakon o građanskom hapšenju

 

Zakon o građanskom hapšenju

Član 1 – Pravo na građansko hapšenje
Svako lice ima pravo da izvrši privremeno zadržavanje (građansko hapšenje) drugog lica ako ga zatekne u izvršenju krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora i ako postoji rizik da bi to lice moglo pobeći pre dolaska nadležnih organa.

Član 2 – Uslovi za građansko hapšenje
Građansko hapšenje je dozvoljeno isključivo kada su ispunjeni sledeći uslovi:

1. Krivično delo se upravo događa ili je neposredno završeno.

2. Postoji očigledna sumnja da je određeno lice izvršilo delo.

3. Nema mogućnosti da se odmah pozove nadležni organ bez rizika za bezbednost okoline.

4. Nasilje se koristi samo u meri neophodnoj za sprečavanje bekstva ili nanošenja štete.

Član 3 – Postupanje nakon hapšenja
Lice koje izvrši građansko hapšenje dužno je:

1. Da bez odlaganja obavesti najbližu policijsku stanicu.

2. Da privedeno lice zadrži isključivo dok ne stigne policija, i to na način koji ne ugrožava njegova osnovna prava i dostojanstvo.

3. Da u celosti opiše okolnosti pod kojima je hapšenje izvršeno.

Član 4 – Zabrana samovolje i zloupotrebe
Građansko hapšenje ne sme se koristiti za lične obračune, osvetu, političke ili ideološke ciljeve. Svako nezakonito lišavanje slobode podleže krivičnoj i građanskoj odgovornosti.

Član 5 – Prava zadržanog lica
Lice koje je zadržano građanskim hapšenjem ima pravo:

1. Na zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta.

2. Na momentalno obaveštavanje policije.

3. Da zna razlog hapšenja i identitet osobe koja ga je zadržala.

Član 6 – Odgovornost i posledice
Lice koje zloupotrebi pravo na građansko hapšenje može biti krivično gonjeno zbog protivpravnog lišenja slobode, nanošenja telesnih povreda ili druge zloupotrebe.

Član 7 – Stupanje na snagu
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja i primenjuje se na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.